Reke

Nišava

Nišava je reka koja protiče kroz Bugarsku i Srbiju. Sa dužinom od 218 km najduža je pritoka Južne Morave. BUGARSKA: Nišava izvire u Bugarskoj ispod vrha Kom na Staroj planini. Izvorište je u blizini granice sa Srbijom, tako da tok Nišave u Bugarskoj iznosi svega 67 km, bez većih pritoka. Pošto prolazi kroz selo Ginci, reka je poznata i kao Ginska. Tok joj je najpre prema jugu, a onda naglo skreće na zapad u Godečkoj kotlini, prolazi kroz selo Razboište, posle koga formira klisuru. Po izlazu iz kotline, dolazi do sela Kalotina, koje je granični punkt između Bugarske i Srbije (Kalotina-Gradina), i nastavlja dalje zapadno kroz Srbiju. SRBIJA: Tekući 151 km uglavnom prema zapadu, Nišava prolazi kroz Dimitrovgrad, Pirot, Belu Palanku, Nišku Banju i kroz Niš. Oko 10 km posle Niša uliva se u Južnu Moravu. Nišava pripada crnomorskom slivu i njen sliv pokriva teritoriju od 3,950 km2 (1.237 km2 u Bugarskoj, 2.713 km2 u Srbiji). Nišava danas nije plovna reka: u antici je to bila. Nišava ima puno malih pritoka, kao što su Temštica, Visočica sa desne i Jerma,  Crvena reka i Kutinska reka sa leve strane.Dolina Nišave je deo prirodnog puta koji je od antičkih vremena povezivao Evropu i Aziju: put prati doline Velike Morave, Nišave i Marice i dalje prema Istambulu. Drumski i železnički putevi Beograd-Sofija-Istambul prate ovaj put. Najpoznatija geološka formacija koju stvara Nišava je Sićevačka klisura, između Bele Palanke i Niške Banje. Klisura je dobila ime po selu Sićevu. Nišava ima veliku snagu u Sićevačkoj klisuri, koja je iskorišćena na dve tačke ('Sićevo' i 'Ostrovica') za navodnjavanje, ribolov iproizvodnju električne energije. Klisura je 17 km dugačka i 35-400 m duboka. U nekim delovima pravi kanjonske strukture, kao što je Gradiški kanjon. Visočica VISOČICA je dugačka 84 Km ( u Srbiji je dužina svih sektora 69Km, a u Bugarskoj teče dužinom od 15 Km) I desna je pritoka reke Nišave. Ima 810 Km². Visočica nastaje od nekoliko izvora ispod planinskog vrha Kom ( 2016m) na jugoistočnom delu Stere planine u Republici Bugarskoj. U Srbiji u opštini Dimitrovgrad ulazi  2 Km JI od sela Donji Krivodol i do sela Slavinja ova reka je poznata kao reka Komštica , po selu Komštica u Bugarskoj. U ovom delu Srbije Visočica je široka 5  do 7 m. a dubina varira od godišnjeg doba od 40 do 80 cm, a u srednjem I donjem toku reka je širine 20 do 30 m.Od ulaska u Srbiju reka Visočica meandrira I teče u pravcu JI-SZ do ušća sa trekom Toplodolska reka. Od sela Slavinja reka dobija prepoznatljivo ime Visočica, koje semenja u reku Temšticu , nizvodno od mesta vde Visočica prima Toplodolsku reku , nedaleko od mesta “Mrtvački most”. Ukupan pad u Srbiji iznosi 509 m, a koeficijenat razvitka  toka je 1,95. U toku jedne godine na slip reke Visočice se izluči: 688.000.000 m³ vodenog taloga. Veće desne pritoke su: Vodenička reka, Rosomačka reka, Dojkinačka reka, Gostuška reka, Toplodolska reka, Rudinjska i Klajća. Veća leva pritoke je Pokrovštica. Vodenička reka izvire u delu zvanom Ravnice, JI od vrha Dobro jutro. Ova reka prema jugu prima sa leve strane Svinjarsku reku i Gradišnicu, posle kraćeg toka ka JI protiče kroz selo Senokos i selo Kamenica i kod sela Brajkovci uliva se u reku Visočicu. Rosomačka reka je dugačka 11,3 Km i nastaje od nekoliko slabijih izvora pod vrhom Dobro jutro i uliva se posle skoto pravog toka S-J u reku Visočicu kod sela Slavinja. Dojkinačka reka je dugačka 25 Km kod turističkog kompleksa Vrelo, prima sa leve strane Jelovačku reku. U delu koje je poznato kao ádrelo ova reka ima džinovske lonce, koje je i Jovan Cvijić opisivao. Gostuška reka je dugačka 10,9Km, presecan proticaj je 300 L/s, izvire pod vrhom Belan i u rekzu Visočica se uliva kod sela Velika Lukanja, Toplodolska reka ima dužinu od 19,8 Km u svom slivu ima više od 260 Km rečnih tokova. Izvire na prostoru između Žarkove čuke, Tupanara, Midžora i Dudog bila. Sa leve strane reka prima Dubravu, a sa desne strane Požarsku reku. Površina sliva je 135,25 Km² , aprosečna širina sliva je 6,22 Km. Niži delovi sliva primaju 700 do 800 mm padavina ,a delovi sliva od 1000 do 1500 m n.v dobijaju 800 do 1000 mm padavina. To znači da slip  cobija 121.725.000 m³. U geološkoj građi sliv Toplodolske reke izgrađen je od       CRVENIH  SITNOZRNIIH PERMSKIH  PEŠČARA  i KONGLOMERATA  KONTINENTALNE FACIJE. Rudinjska reka je dugačka 8,5 Km  izvire istočno od sela Mirkovci, ima mali broj pritoka, a u toku letnjih meseci, često i presuši. Pokrovštica je dugačka 4,1 Km , izvire kod sela Pokrivštica i teče prema severu i kao leva pritoka uliva se u reku Temšticu. Jerma Jerma (bug. Ерма) je reka u Srbiji i Bugarskoj, leva pritoka reke Nišave, koja pripada Crnomorskom slivu. Ima dužinu od oko 74 kilometara, a značajnija pritoka joj je Zvonačka reka. Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni nedaleko od Vlasinskog jezera u Opštini Surdulica (Srbija), protiče jednim delom kroz Bugarsku, kod Zvonačke Banje ponovo ulazi u Srbiju (Opština Babušnica), prolazi pored Manastira Poganovo i uliva se u Nišavu (Opština Pirot), nedaleko od Pirota. Veće pritoke sa DESNE strane su: Kostraševska reka je dužine 11,5 Km. Desna pritoka je dugačka 22 Km, a leve 17 Km. se uliva u reku Jermu kod sela Beglika. Liškovica reka je dugačka 14 Km na teritoriji Bugarske. Izvire kod sela Bohove i Stajčovca. Glogovštica reka je dugačka 20,2 Km I izvire ispod vrha Golema kitka. Od Stoiljkove mahale nizvodno dolina je široko otvorena ka Zne polju. Jablanica je dugačka 14,8 Km. Jablanica se uliva u reku Jermu na mestu gde ona iz Bugarske ulazi u Srbiju. Poganovska reka je dugačka 10 Km, a dužina svih tokova je 39 Km. Zvonačka reka postaje od Našuškovske i Rakitske reke koje se sastaju kod sela Zvonca ma 641 m n.v.  U reku Jermu se uliva nedaleko od Manastira Sv. Jovana u selu Trnsko Odorovce na 549 m n.v. Kusovranska reka je dugačka 11 Km, postaje od više potoka koji se sastaju u podnožju vrha Tuma ( 1173 m( i vode jakog izvora  Brba koji se javljau pod vrhom Rnjoš ( 1274 m ). LEVE  PRITOKE  JERME su i : Srežina reka : 5Km, Draginjska reka: 5 Km, Groznatovska reka: 5 Km, Turokovska reka: 4 Km, Kusa reka: 4 Km, Sukovski potok:4,5 Km,